Osnovni ekonomski cilj potrošača industrijskih proizvoda jeste maksimiziranje odreñene koristi (što bolji kvalitet uz što nižu cenu), dok je osnovni cilj industrijskih proizvoñača maksimiziranje profita. Optimalni nivo kvaliteta, sa aspekta ekonomije, je onaj kod koga je razlika izmeñu troškova kvaliteta i ekonomskog efekta najveća, pri čemu ekonomski optimum ne mora biti jednak ekološkom optimumu. Najprihvatljiviji nivo zagañenja trebalo bi da sadrži i minimalnu ukupnu štetu za zagañenog i minimalne troškove smanjenja zagañenja za zagañivača. Ekološka komponenta ima sve važniju ulogu u ukupnim troškovima preduzeća, a time i u profitu, jer prodajna cena proizvoda mora biti konkurentna. Ako troškovi rešavanja ekoloških problema postanu jednaki prodajnoj ceni nekog industrijskog proizvoda ili je nadmaše, opstanak takvog proizvoda, a time i preduzeća koje ga proizvodi, dovodi se u pitanje. Zato se ekološki problemi ne smeju rešavati ad hock, već sistemski, što je i osnovna hipoteza od koje se polazi u ovom radu.