Đorđe Kotarac1 i Zoran Popović2
U nizu teorijsko-metodoloških istraživanja potvrđena je teza da akumulacija fizičkog kapitala samo delimično objašnjava kretanje stopa ekonomskog rasta zemalja. Fokus istraživača i kreatora ekonomskih politika se pomera sa fizičkog (PC) na ljudski kapital (HC) kao determinantu privrednog razvoja. Predmet ovog rada je analiza uticaja HC na postizanje viših stopa rasta dohotka per capita. Prema “Lisabonskoj strategiji“ i strategiji “Evropa 2020“, HC se postavlja na pijedestal po važnosti, a sve u cilju dovođenja EU-27 na mesto najkonkurentnijeg tržišta sveta. Empirijski deo rada podrazumeva panel regresioni model. Rezultati istraživanja ukazuju na signifikantan uticaj HC na povećanje dohotka per capita na uzorku 10 zemalja Centralne i Istočne Evrope. Doprinos ovog rada se odnosi na popunjavanje praznine u naučnoj literaturi u ispitivanju uticaja HC na rast dohotka per capita zemalja Evrope. Zaključne smernice rada podrazumevaju isticanje značaja investiranja u HC kao efikasnog instrumenta za postizanje većeg privrednog razvoja zemalja.
Edvard Jakopin1 i Aleksandar Gračanac2
Privreda Republike Srbije je, nakon globalne recesije 2020, izazvane pandemijom COVID-19, u 2021. ostvarila jednu od najviših stopa rasta za protekle dve decenije tranzicije od 7,5% (jedino je u 2004. stopa rasta od 9% bila viša). Međutim, početkom 2022, Evropa se suočila sa novim globalnim potresom izazvanim ratom u Ukrajini sa nepredvidivim ekonomskim posledicama. Inflacioni pritisci su sve veći, u prvom redu usled snažnog rasta cena energije i hrane. Efekti globalnih recesija se odražavaju na usporavanje strukturnih reformi u svim tranzicionim ekonomijama. Rad istražuje strukturne performanse rasta privrede Republike Srbije između globalne recesije i usporavanja rasta. Poseban akcenat je usmeren na analizu srukturnih problema, čije rešavanje je bilo u senci privrednog rasta.
Goran Nikolić1 i Predrag Petrović2
Međunarodni monetarni fond (International Monetary Fund – IMF) predviđa postepeno usporavanje, inače snažnog, rasta kineske ekonomije u prvoj polovini 2020-ih, te anemičan rast zapadnih ekonomija: SAD i posebno EU27. Imajući u vidu praktičnu (i simboličku) važnost dostizanja statusa ekonomije „broj jedan“, osnovni cilj rada je procenjivanje tendencija BDP-a (i BDP-a PPP) posmatranih ekonomija tokom naredne decenije. Glavni doprinos i nalaz ovog rada je procena budućih kretanja BDP-a za SAD, Kinu i EU27 u periodu 2025-30, na osnovu prethodnih trendova i projekcija IMF-a za 2020-24. Kineska privreda će postati globalno vodeća 2029-2030. Na osnovu izvršenih kalkulacija dokazana je osnovna istraživačka hipoteza, imajući u vidu da promene u globalnoj ekonomskoj poziciji impliciraju značajne geopolitičke posledice. Naime, dok će SAD, skoro izvesno, tokom 2020-ih ostati vodeća globalna sila, a EU nastaviti da bude fokusirana na sebe, ekonomski rast Kine će imati rastuće globalne konsenkvence, podstičući kretanje ka disperziji autoriteta. Taj zaključak je u skladu sa tvrdnjama većine relevatnih autora, koji potenciraju sve limitiraniju mogućnost SAD za unilateralne akcije.
Rade Stankić, Biljana Jovanović Gavrilović i Jasna Soldić Aleksić
Obrazovanje je oduvek bilo pokretačka snaga ekonomskog prosperiteta, a u globalizovanoj privredi zasnovanoj na znanju i na primeni novih tehnologija to posebno dolazi do izražaja. U fokusu istraživanja predstavljenih u ovom radu su međusobni odnosi informaciono-komunikacionih tehnologija (IKT), obrazovanja stanovništva i ekonomskog rasta i razvoja. Za analizu tih odnosa korišćeni su podaci relevantnih domaćih i međunarodnih institucija. Posebno su analizirani podaci iz ankete koju su autori sproveli na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Beogradu. U radu su apostrofirani izazovi sa kojima se suočavaju obrazovni sistemi širom sveta, a posebno obrazovni sistem Republike Srbije, pred novim talasom tehnoloških inovacija, koji iz temelja menja samu prirodu procesa rada i postavlja nove zahteve kada je reč o neophodnim znanjima i veštinama. Rezultati istraživanja pokazuju da su IKT i obrazovanje prepoznati od strane države Republike Srbije kao značajne determinante ekonomskog i ukupnog društvenog razvoja.
Milka Grbić
Finansijski posrednici imaju ključnu ulogu u povezivanju štednje i investicija. Budući da efikasan transfer štednje u investicije otežavaju transakcioni i informacioni troškovi, finansijski posrednici su specijalzovani da minimiziraju navedene troškove po jedinici uloženog kapitala. Oni su, takođe, osposobljeni da identifikuju produktivne i inovativne investicione poduhvate koji doprinose rastu realnog output-a. Rast realnog output-a predstavlja bazu za uvećanje fiansijskog potencijala, što čini osnovu za razvoj finansijskih posrednika. S tim u vezi, pored analize relevantnih činilaca koji otežavaju proces mobilizacije i transfera štednje, u radu se razmatraju teorijski modeli koji stavljaju naglasak na odnos između efikasnosti finansijskog posredovanja i ekonomskog rasta. Rezultati istraživanja ukazuju da unapređenje poslovanja finansijskih posrednika omogućava brži ekonomski rast. Istovremeno, rast privredne aktivnosti povećava obim poslovanja finansijskih posrednika. Zahvaljujući efektima ekonomije obima koji doprinose smanjenju transakcionih i informacionih troškova, raste efikasnost finansijskog posredovanja.
Nataša Milenković
Glavni pokretači rasta bezmalo svih privreda koje su u proteklim decenij ama ostvarile brz rast, pre svega azijskih privreda, bili su investicije i izvoz. Postoji opšta saglasnost da je najefikasnij i put ka privrednom oporavku Srbije, takođe, izvozna ekspanzija. Iskustva azijskih zemalja sa ubrzanim rastom mogu dati smernice za način na koji je moguće, u izvesnoj meri, poboljšati nezavidno stanje srpske privrede. Instrument ekonomske politike koji utiče istovremeno na investicije i izvoz jedne zemlje, a koji je lakše pokrenuti od mnogih drugih faktora rasta i razvoja, je devizni kurs. Na značaj deviznog kursa kao instrumenta ekonomske politike za povećanje izvoza i investicija u Srbij i upućuje nekoliko indikatora. To su, najpre, izuzetno pozitivna iskustva istočnoazijskih privreda čija je politika deviznog kursa upravo suprotna onoj u Srbiji, slabost domaćeg tržišta, koja ukazuje na neophodnost povećanja izvoza i, treće, izuzetno mala konkurentnost srpskih preduzeća i privrede.
Pero Petrovic
Ovaj istraživacki rad predstavlja pokušaj da se objasni znacaj ljudskog kapitala kao bitnog koncepta u ekonomiji rada i teoriji privrednog rasta. Karakteristike ljudskog kapitala su znacajne u poredenju sa onima tzv. „ovend“ kapitala, dok aspekti tržišnog ponašanja pojedinaca, domacinstava i firmi u sticanju proizvodnih sposobnosti su diskutabilni. Proces dobijanja produktivnih veština ima sve karakteristike investicija, ukljucujuci probleme finansiranja, merenje ulaza i izlaza, kao i racionalnog izbora izmedu dostupnih mogucnosti. Uloga ljudskog kapitala u ekonomskom razvoju se objašnjava i kao uticaj jednokratnog korišcenja ljudskog kapitala, izmedu ostalog, na medunarodnu trgovinu i kretanje brojnih proizvodnih faktora.