Emilija Beker Pucar i Olgica Glavaški
U radu se razmatraju monetarne faze i okviri emergentnih zemalja Evropske unije (EU) na putu ka evro zoni (EZ). U prvoj fazi pre pristupanja EU, identifikovana su tri monetarna okvira, dok su u drugoj fazi pre pristupanja EZ, emergentne EU zemlje kombinovale targetiranje kursa sa rigidnim/fiksnim režimima deviznog kursa, s jedne strane, i inflaciono targetiranje (IT) sa Evropskim mehanizmom deviznog kursa (Exchange Rate Mechanism – ERM II), s druge strane. Poslednja faza monetarne konvergencije podrazumeva monetarnu ne-autonomiju unutar monetarne unije kao rigidnog režima kursa, pri čemu se devizni kurs i monetarne politike žrtvuju kao anticiklični instrumenti. Zemlje sa rigidnim režimima su podložnije makroekonomskom pregrejavanju, beležeći lošije makroekonomske performanse u poređenju sa zemljama fluktuirajućeg kursa. Teškoće pri održavanju stabilnosti unutar rigidnog monetarnog okruženja, kao što je monetarna unija, kao i inherentne slabosti EZ, krucijalni su motivi odlaganja pojedinih zemalja EU pristupanju ERM II target zoni.