Dejan Molnar1, Sonja Josipović2 i Bojan Baškot3
U radu su predstavljeni različiti modeli regionalnog ekonomskog rasta prema kojima obrazovna struktura radno sposobnog stanovništva i preduzetnička aktivnost značajno doprinose unapređenju ekonomskih performansi. Takođe, analizira se uloga koju preduzetnička aktivnost i kvalitet ljudskog kapitala imaju na regionalni ekonomski rast u Republici Srbiji u periodu 2011-2020, na uzorku od 25 subregiona NUTS 3 nivoa. Rezultati ocenjivanja tri izabrana modela panela ukazuju da preduzetničke aktivnosti imaju vitalnu ulogu za rast bruto dodate vrednosti na nivou subregiona. S obzirom da glavni teorijski i brojni empirijski nalazi upućuju na to da nosioci regionalnog razvoja treba da budu preduzetnici koji poseduju odgovarajuća znanja, sposobnosti, kreativnost i veštine, preporuka za kreatore javnih politika je da kontinuirano rade na unapređenju poslovne klime i izgradnji stimulativnog preduzetničkog okruženja. Takav ambijent može podstaći visokoobrazovane pojedince da postanu ključni nosioci preduzetničkih aktivnosti.
Rade Stankić, Biljana Jovanović Gavrilović i Jasna Soldić Aleksić
Obrazovanje je oduvek bilo pokretačka snaga ekonomskog prosperiteta, a u globalizovanoj privredi zasnovanoj na znanju i na primeni novih tehnologija to posebno dolazi do izražaja. U fokusu istraživanja predstavljenih u ovom radu su međusobni odnosi informaciono-komunikacionih tehnologija (IKT), obrazovanja stanovništva i ekonomskog rasta i razvoja. Za analizu tih odnosa korišćeni su podaci relevantnih domaćih i međunarodnih institucija. Posebno su analizirani podaci iz ankete koju su autori sproveli na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Beogradu. U radu su apostrofirani izazovi sa kojima se suočavaju obrazovni sistemi širom sveta, a posebno obrazovni sistem Republike Srbije, pred novim talasom tehnoloških inovacija, koji iz temelja menja samu prirodu procesa rada i postavlja nove zahteve kada je reč o neophodnim znanjima i veštinama. Rezultati istraživanja pokazuju da su IKT i obrazovanje prepoznati od strane države Republike Srbije kao značajne determinante ekonomskog i ukupnog društvenog razvoja.
Milena Jovanović-Kranjec
Danas, skoro deset godina posle reforme visokog obrazovanja u Republici Srbiji, reforme koja je vođena pod zastavom Bolonjskog procesa, u radu se daju kritički stavovi o nekim od ključnih aspekata promena koje su dovele do ekonomizacije visokog obrazovanja u Republici Srbiji, kao što je osnivanje privatnih univerziteta, rangiranje i tržišna utakmica između višokoškolskih institucija, rukovođenje univerziteta i fakulteta menadžerskim principima, pitanje načina izbora nastavnika i dr. Ideja za pisanje rukopisa, u kojem se daje kritički osvrt na neke od aspekata ekonomizacije visokog obrazovanja, nije nova. U velikom broju časopisa i knjiga objavljenih u zemlji, regionu i inostranstvu poslednjih nekoliko godina, publikuju se radovi u kojima autori pokušavaju da daju kritički stav u odnosu na trenutno stanje obrazovanja u kontekstu promena obrazovnih paradigmi. Predmet ovog rada je ekonomizacija visokog obrazovanja u Republici Srbiji i analiza posledica do kojih je došlo u ovoj oblasti pod uticajem širenja principa neoliberalne ideologije. Na kraju rada naglašava se da univerzitetski nastavnici treba da imaju kritički odnos prema onome što prosvetna politika nudi. Oni, svojim intelektualnim radom, odlučnom, kritičkom i konstruktivnom analizom onoga što prosvetna politika nudi, treba da stanu u odbranu univerziteta kao nosioca najvišeg naučnog obrazovanja.