Iva Glišić i Slavica Manić
Ekonomska literatura obiluje radovima koji analiziraju efekte priliva stranih direktnih investicija (SDI) ili uticaj kvaliteta institucija na ekonomsku aktivnost. Navedeno se ne može tvrditi za studije koje proučavaju uticaj institucionalnog kvaliteta na privlačenje SDI i/ili zajednički uticaj ova dva faktora na ekonomski rast, posebno ako je reč o Zapadnom Balkanu. Naša analiza pokriva pet zemalja ovog regiona, u periodu 2007-2022. i ima za cilj da doprinese relevantnoj literaturi upravo u tom pogledu. Podaci panela modelirani su korišćenjem metode uopštenih najmanjih kvadrata. Rezultat finalnog (od tri ocenjena) modela implicira neočekivan pozitivan efekat manje kvalitetnog institucionalnog okruženja na ekonomsku aktivnost kroz kanal SDI. Potencijalno objašnjenje ovakvog rezultata jeste teza da „slabije“ zakonodavstvo (posebno ekološko) u zemljama Zapadnog Balkana privlači upravo one SDI koje uz ekonomski rast produkuju i negativne eksterne efekte. Dodatno, ovakav nalaz ukazuje na potrebu razmatranja dugoročnih rizika po ekonomski rast koji se pretežno oslanja na ovu vrstu SDI.
U radu se istražuju izvozne performanse članica CEFTA 2006 (Albanija, Bosna i Hercegovina – BiH, Crna Gora, Kosovo* (UNMIK, prema Rezoluciji 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija), Moldavija, Severna Makedonija i Srbija), koristeći ARDL (Autoregressive Distributed Lag) model. Primenom F-Bound ARDL testa za period 2000-2022. utvrđeno je postojanje dugoročne ravnotežne veze između realnog izvoza robe i usluga članica CEFTA 2006 i izabranih varijabli, pri čemu rezultati ukazuju na razlike u značaju pojedinih varijabli na dug rok između zemalja. Izvozne performanse uglavnom zavise od stepena otvorenosti trgovine (kod većine članica), zatim od realnog efektivnog deviznog kursa (BiH, Kosovo*, Srbija), dok je manji značaj neto priliva SDI (s izuzetkom Srbije) i domaćih bankarskih kredita odobrenih privatnom sektoru (s izuzetkom Kosova*).
Boban Dašić
Poznato je da naša zemlja ne poseduje dovoljno sopstvenih sredstava za finansiranje privrednog rasta i razvoja i smanjenje regionalnih neravnomernosti, pa je zbog navedenog primorana da koristi inostrana sredstva, koja preuzimaju funkciju glavnog pokretača i ključnog razvojnog faktora, ne samo pojedinih nacionalnih ekonomija, već i celokupne svetske privrede. Svetska finansijska kriza je uticala, izmeñu ostalog i na pad priliva stranih direktnih investicija i na povećanje regionalnih razlika, kako na globalnom tako i na nižem regionalnom nivou. Za sve zemlje u tranziciji, meñu kojima je i Srbija, pored problema kako da u što većoj meri privuku što veći obim stranih investicija, postavlja se i pitanje (problem) njihove efikasne alokacije, kako unutar, tako i izmeñu pojedinih regiona. Povećanim prilivom stranih direktnih investicija i njihovom efikasnom alokacijom po regionima, Srbija bi poboljšala svoju konkurentsku poziciju i time smanjila regionalne disparitete, koji su po svim pokazateljima meñu najvećim u Evropi. Osnovni cilj ovog rada je da razmotri geografski raspored stranih direktnih investicija po regionima u Srbiji, ukaže na potrebu angažovanja svih subjektivnih snaga zemlje na stvaranju povoljnog investicionog ambijenta i da predloži odreñene aktivnosti i mere kako bi se strane investicije privukle u što većoj meri i ravnomerno rasporedile.