Miloš Marjanović
U vremenu surove konkurencije na tržištu pružanja turističkih usluga, bitno je obratiti pažnju na uslužnu orijentisanost preduzeća prema krajnjim korisnicima. Uslužna orijentisanost može da se smatra konkurentskom prednošću na zahtevnom turističkom tržištu. Ova studija se bavi ispitivanjem odnosa između uslužne orijentacije (UO), zadvoljstva poslom (ZP) i organizacione podrške (OP) među zaposlenima u turističkim agencijama Republike Srbije. Izvršeno je anketiranje zaposlenih u turističkima agencijama putem online upitnika. U anketi su učestvovale 94 osobe. Cilj ove studije je da se istraži nivo zavisnosti uslužne orijentacije zaposlenih, zadovoljstvo poslom i organizacione podrške. Takođe, istraživalo se da li ima značajnijih odstupanja merenih varijabli kod zaposlenih sa i bez turističkog obrazovanja. Rezultati su pokazali da zadovoljstvo poslom ima značajan uticaj na uslužnu orijentaciju. Uticaj organizacione podrške na uslužnu orijentaciju pokazao se kao manje značajna statistička varijabla. Zadovoljstvo poslom se, prema istraživanju, javlja kao posrednik između organizacione podrške i uslužne orijentacije. Takođe, ne postoji statistički značajna veza između merenih varijabli i obrazovanja vezano za turizam.
Vojislav Babić1 i Siniša Zarić2
U studiji se meri i analizira uticaj menadžmenta znanja na prosečne zarade u građevinskim kompanijama u Republici Srbiji. Za potrebe istraživanja, kreirana je baza podataka za merenje menadžmenta znanja, sastavljena od 11 varijabli. Glavni cilj u istraživanju bio je da se ispita uticaj baze podataka na prosečne zarade zaposlenih u srednjim i velikim građevinskim kompanijama. Na nivou osnovnog uzorka, putem faktorske analize izolovana su četiri faktorska skora – strategije koje se kombinuju u menadžmentu znanja. Pomoću regresione analize, utvrđeno je da set od četiri nezavisne varijable objašnjava 84,5% varijabilnosti prosečne zarade zaposlenih u srednjim i velikim građevinskim kompanijama. Pri tome su statistički signifikantne dve strategije. U prvoj, menadžment insistira na većem udelu stručnjaka sa master i fakultetskim diplomama u zaposlenima, dok se druga strategija zasniva na uvođenju formalno-pravne zaštite i registracije inovativnih rešenja kao i na većem broju zaposlenih doktora nauka.
Aleksandra Zečević1, Jelena Radović Stojanović2 i Aleksandar Čudan2
U radu se analizira primena informaciono-komunikacionih tehnologija (IKT) u preduzećima u zemljama članicama Evropske unije (EU). Ciljevi analize bili su da se ispita dostignuti nivo u primeni IKT u preduzećima i da se istraže razlike u korišćenju IKT koje postoje među zemljama članicama EU. U analizi su korišćeni podaci EUROSTAT-a o primeni IKT u preduzećima Evropske unije (EU-28) za 2017. i 2018. Analizirani su sledeći indikatori primene IKT u preduzećima: širokopojasna internet konekcija, brzina internet konekcije, prisustvo na internetu (posedovanje web sajta), korišćenje društvenih medija, korišćenje cloud računarstva, indikatori e-trgovine (udeo preduzeća koja prodaju svoje proizvode preko interneta i učešće e-trgovine u ukupnom prometu), i indikatori integrisanosti e-poslovanja (udeo preduzeća koja koriste integralni poslovni software, software za upravljanje odnosima sa klijentima i softver za upravljanje lancem snabdevanja). Izvršena je komparativna analiza zemalja EU po vrednosti ovih indikatora, sa ciljem da se utvrdi koji faktori utiču na razlike u vrednosti indikatora među zemljama. Analiza je pokazala da su regionalni položaj, geografske karakteristike, veličina zemlje i dostignut nivo ekonomskog razvoja faktori koji utiču na ove razlike.
Miljan Leković
Udaljavanjem standardne finansijske teorije od prakse stvorio se prostor za pojavu novih teorija i novih modela vrednovanja aktive. Povoljnu priliku za popularizaciju svojih ideja, iskoristili su bihejvioralni ekonomisti koji su razvili teoriju bihejvioralnih finansija nasuprot teoriji standardnih finansija, bihejvioralnu portfolio teoriju nasuprot savremenoj portfolio teoriji i bihejvioralni model vrednovanja aktive nasuprot standardnim modelima vrednovanja finansijske aktive. Cilj rada je da se izvrši predstavljanje ovih novih teorijskih okvira, s obzirom na odsustvo domaćih istraživanja na temu bihejvioralne portfolio teorije i bihejvioralnog modela vrednovanja aktive. Namera je da se, kroz uporednu analizu sa teorijama i modelima standardnih finansija, prikažu ključne odlike bihejvioralne portfolio teorije i bihejvioralnog modela vrednovanja aktive. Primenom kvalitativne metodologije istraživanja, zaključeno je da bihejvioralna portfolio teorija i bihejvioralni model vrednovanja aktive inkorporiranjem psiholoških faktora dopunjuju učenje standardnih finansija i približavaju finansijsku teoriju stvarnosti, ali i da je još uvek rano govoriti o superiornosti ovih novih teorijskih okvira u odnosu na savremenu portfolio teoriju i standardne modele vrednovanja finansijske aktive, što predstavlja i glavni rezultat istraživanja.
Zita Bošnjak, Olivera Grljević i Saša Bošnjak
Preduzeća svakodnevno prikupljaju različite podatke o online ponašanju pojedinaca na svojim računarima, koje uključuje njihovo pretraživanje sajtova, online kupovine, postavljanje komentara i sl. Ove podatke jednim imenom nazivamo web podacima. U njima se kriju indikatori interesa, navika, preferencija ili uobičajenih modaliteta ponašanja pojedinaca, tzv. paterni. Međutim, mnogo je korisnije kada preduzeće prikuplja podatke o svim svojim korisnicima, te analizom ovih podataka stekne uvid u njihove navike i tendencije. Uočavanjem i interpretiranjem ovih paterna, menadžment može donositi odluke koje su adekvatnije, budući da su zasnovane na informacijama i saznanjima deriviranim iz podataka, te bolje zadovoljavaju potrebe komitenata. Postupak otkrivanja paterna, tzv. rudarenje web podataka, transformiše iste u znanje. U radu je istraženo na koji način metode i tehnike rudarenja podataka mogu da se primene na web-bazirane forme podataka i na koji način otkrivanje paterna u web sadržajima, strukturi i načinu upotrebe web-a utiče na menadžment.
Vesna Martin
Cilj ovog rada je prezentovanje troškova i koristi primene dolarizacije. Najčešći razlozi prihvatanja, u potpunosti ili delimično, strane valute su prisustvo visoke i volatilne stope inflacije, zatim, značajna volatilnost deviznog kursa, kao i narušeno poverenje u sopstvenu valutu. Isto tako, visoko dolarizovane zemlje najčešće imaju niži stepen razvoja finansijskog tržišta. Dolarizacija doprinosi sniženju troškova transakcija u međunarodnoj trgovini i postizanju cenovne i finansijske stabilnosti, jer je uvozna inflacija niža od domaće. S druge strane, prisustvo pune dolarizacije označava gubitak senioraže kao prihoda od štampanja novca monetarnih vlasti, ali i ograničenost primene funkcije zajmodavca u poslednjoj instanci. Rezultati analize ukazuju da je kod dolarizovanih zemalja došlo do sniženja stope inflacije i do uspostavaljanja makroekonomske stabilnosti, kao i do prisustva finansijske integracije. Analiza je, takođe, pokazala da gubitak prihoda od senioraže, mereno kao učešće u bruto domaćem proizvodu, nije zanemarljivo, dok se funkcija zajmodavca u poslednjoj instanci može nadoknaditi kroz formiranje stabilizacionih fondova i sklapanje ugovora sa finansijskim institucijama.
Milica Ristić, Radenko Milojević i Marija Radosavljević
Savremeni uslovi poslovanja decidirano ukazuju na to da je kvalitet osnova konkurentnosti preduzeća. Izostanak kvaliteta stvara nezadovoljstvo i utiče negativno na lojalnost kupaca. U poslednje vreme, dolazi do tendencije rasta troškova, koji su posledica izostanka kvaliteta isporučenih proizvoda. Iako se u brojnim radovima nalaze modeli za obračun troškova nekvaliteta, nije pronađen relevantan mehanizam za upravljanje ovim troškovima. U ovom radu, autori su pokušali da pronađu vezu između dugoročnih rezervisanja i troškova eksternih otkaza, kojom se bavi mali broj istraživača. Cilj istraživanja je da se ukaže na značaj dugoročnih rezervisanja, koja mogu biti relevantan instrument kontrolinga u upravljanju troškovima eksternih otkaza. U tom smislu, rad je komponovan tako da se, najpre, daje pregled literature koja se tiče upravljanja troškovima kvaliteta, zatim, dugoročnih rezervisanja i, na kraju, uspostavlja veza između dugoročnih rezervisanja i troškova eksternih otkaza. Istraživanje je potvrdilo polaznu pretpostavku, odnosno, pokazalo je da su dugoročna rezervisanja efikasan instrument upravljanja troškovima eksternih otkaza. Takođe, na primeru podataka prvih 100 preduzeća, na listi najuspešnijih u Republici Srbiji u 2017, identifikovana je pozitivna, statistički značajna korelacija između dugoročnih rezervisanja i neto dobitka preduzeća.
Lela Ristić, Nikola Bošković i Danijela Despotović
Održivi razvoj je jedan od imperativa na globalnom nivou, a podrazumeva usaglašavanje ekonomskih, ekoloških i socijalnih ciljeva razvoja, uz odgovarajuću institucionalnu podršku. Na poljoprivredu i turizam odnosi se mnoštvo resursa, relevantnih za održivi razvoj, što potvrđuju brojna istraživanja i primeri iz prakse, širom sveta. U radu se istražuje primer Republike Srbije, koji može biti poučan i za druge zemlje sa sličnim resursnim potencijalima i ograničenjima u razvoju. Naime, poljoprivreda i turizam se, u Republici Srbiji, odlikuju bogatstvom prirodnih i kulturno-istorijskih resursa, ali uglavnom nedostaju finansijska sredstva za ozbiljnije investicije, kao i savremeniji celovit pristup razvoju, zbog čega se raspoloživi resursi nedovoljno koriste. Shodno tome, cilj istraživanja je da se ukaže na neophodnost kreativnijeg korišćenja agro-turističkih resursa, odnosno, na perspektivnije pravce integralnog razvoja poljoprivrede i turizma na održivim osnovama. Rezultati istraživanja pokazuju da je neophodno da se institucionalno podstiče intenzivnije povezivanje poljoprivrede i turizma u okviru realizacije koncepta integralnog održivog razvoja.
Marin Peko1, Nikola Komatina2, Nikola Banduka1,2 and Marina Crnjac2
In the course of global trends, the development and application of information technologies have emerged as a valuable source of the economy at both the micro and the macro levels. According to the results of the best practice, the application of a piece of software with failures is known to possibly to serious consequences. The analysis and elimination of potential failures in commercial software is the problem that represents one of engineers’ most important tasks. In this paper, a new integrated model for the evaluation and ranking of software failures is proposed. The cost aspect is integrated into the traditional severity index. The assessment of the severity indices, as well as a possibility of detection, is based on the Failure Mode and Effects Analysis – FMEA framework. The weights of the overall severity index, the occurrence of failures, and the possibilities of detection are calculated by applying the best-worst method. The determination of the rank of the identified failures is given by applying conventional Technique for Order of Preference by Similarity to Ideal Solution – TOPSIS. The priority of the activities that are undertaken in order to eliminate the identified failures corresponds to the obtained rank of the failures. The proposed model is illustrated by real-life data.
Miljan Leković
Diversifikacija je opšteprihvaćena investiciona strategija koja ima za cilj smanjenje neizvesnosti ulaganja uz zadržavanje nepromenjenog očekivanog prinosa ulaganja. Razvoj diversifikacije ulaganja odvijao se paralelno sa razvojem portfolio teorije. U vreme važenja tradicionalne portfolio teorije, primenjivana je prosta diversifikacija ulaganja koja je, usled zanemarivanja korelacije među prinosima različitih investicionih plasmana, sa pojavom savremene portfolio teorije odbačena i zamenjena efikasnom diversifikacijom. Svrha istraživanja je uporedna analiza proste i efikasne diversifikacije ulaganja, uz neizbežno analiziranje optimalnog broja hartija od vrednosti u sastavu portfolija i ispitivanje opravdanosti primene međunarodne diversifikacije ulaganja. Primenom kvalitativne metodologije istraživanja zaključeno je da su koristi od međunarodne diversifikacije ulaganja još uvek respektabilne i da nadmašuju prateća ograničenja, kao i da broj hartija od vrednosti u sastavu portfolija treba povećavati sve dok se marginalne koristi od diversifikacije, u vidu smanjenog rizika ulaganja, ne izjednače sa marginalnim troškovima, u smislu povećanih troškova upravljanja portfoliom, što predstavlja glavni rezultat istraživanja.