Maja Putica
Cilj ovog rada je proučavanje uticaja izabranih poslovnih i institucionalnih determinanti na godišnje efektivne poreske stope u bankama u Republici Srbiji (RS). Regresioni modeli panel podataka primenjeni su na 113 opservacija, koje pokrivaju period 2017-2021, gde se računovodstvena i tekuća efektivna poreska stopa koriste kao mera stvarnog poreskog opterećenja. Rezultati pokazuju da je efektivna poreska stopa u bankama u RS znatno ispod zakonskog nivoa. Dalje, za svaki skup podataka, izračunati su koeficijenti promena efektivne poreske stope, a najadekvatniji model biran je koristeći Hausman-ov i Breusch i Pagan-ov test. U prvom modelu, najveća promena efektivnih poreskih stopa je uzrokovana promenom leveridža, procesom merdžera i akvizicija i veličinom banke. Prisustvo rezervisanja za kreditne gubitke u modelu u potpunosti naglašava uticaj profitabilnosti i leveridža. Konačno, u poslednjem modelu, banke sa dobitkom pre oporezivanja mogu da upravljaju efektivnim poreskim stopama i poreskim opterećenjima putem regulisanja nivoa kapitalizacije. Rezultati ove studije su od interesa za ekonomiste i menadžere u bankama, pomažući im u efikasnom poreskom planiranju i upravljanju rezultatima.
Violeta Todorović, Jasmina Bogićević i Stefan Vržina
Upravljanje porezom na dobitak podrazumeva skup aktivnosti usmerenih na legalno minimiziranje ove obaveze. Usled fleksibilnosti poreskih zakona i razlika u oporezivanju dobitka između država, banke mogu biti u poziciji da značajno umanje svoje poresko opterećenje. Cilj rada je utvrđivanje efektivnog opterećenja porezom na dobitak u bankama u Republici Srbiji i ispitivanje uticaja oporezivanja dobitka na poslovanje banaka. Istraživanje sprovedeno na uzorku banaka, u periodu 2010-2016, je pokazalo da se efektivna stopa poreza na dobitak u bankama nalazi znatno ispod statutarne stope, najviše usled korišćenja poreskih podsticaja od strane države. Takođe, 25% opservacija je, uprkos ostvarenom dobitku pre oporezivanja, imalo efektivnu poresku stopu od 0%. Poslednje povećanje statutarne poreske stope u Republici Srbiji nije imalo uticaja na zaduženost banaka, ni u kratkom ni u dugom roku. To može biti indikator da se efekti poreskog štita ne uzimaju u obzir kada je statutarna poreska stopa relativno niska. U radu je, takođe, utvrđeno da efektivna poreska stopa nije u korelaciji sa profitabilnošću banaka.