Andrija Popović1, Andreja Todorović1 i Vladan Vučić2
U ovom radu se analizira odnos privrednog rasta, konkurentnosti i inovacija u cirkularnoj ekonomiji u 27 zemalja EU u periodu od 2011. do 2020. godine. U radu se kroz deskriptivnu statistiku, analizu glavnih komponenti (PCA), regresiju panel podataka i klaster analizu ispituje kako ključni ekonomski indikatori, kao što su BDP, BDP po glavi stanovnika i bruto formacija stalnog kapitala, utiču na performanse cirkularne ekonomije. Rezultati ukazuju na pozitivnu korelaciju između ukupnog privrednog rasta i cirkularne konkurentnosti, iako bogatije zemlje nisu uvek lideri u cirkularnoj tranziciji. Analizom se naglašava potreba za prilagođenim, specifičnim nacionalnim politikama kako bi se promovisale održive prakse cirkularne ekonomije, posebno u manje razvijenim privredama. Istraživanje pruža vredne uvide tvorcima politika koji nastoje da uravnoteže privredni rast sa održivošću.
Nataša Milenković
Glavni pokretači rasta bezmalo svih privreda koje su u proteklim decenij ama ostvarile brz rast, pre svega azijskih privreda, bili su investicije i izvoz. Postoji opšta saglasnost da je najefikasnij i put ka privrednom oporavku Srbije, takođe, izvozna ekspanzija. Iskustva azijskih zemalja sa ubrzanim rastom mogu dati smernice za način na koji je moguće, u izvesnoj meri, poboljšati nezavidno stanje srpske privrede. Instrument ekonomske politike koji utiče istovremeno na investicije i izvoz jedne zemlje, a koji je lakše pokrenuti od mnogih drugih faktora rasta i razvoja, je devizni kurs. Na značaj deviznog kursa kao instrumenta ekonomske politike za povećanje izvoza i investicija u Srbij i upućuje nekoliko indikatora. To su, najpre, izuzetno pozitivna iskustva istočnoazijskih privreda čija je politika deviznog kursa upravo suprotna onoj u Srbiji, slabost domaćeg tržišta, koja ukazuje na neophodnost povećanja izvoza i, treće, izuzetno mala konkurentnost srpskih preduzeća i privrede.
Ljiljana Maksimović
U radu se analiziraju načini merenja konkurentnosti kao i Globalni indeks konkurentnosti koji, prema metodologiji Svetskog ekonomskog foruma, rangira konkurentnost zemalja u globalnim okvirima. Polazi se od hipoteze da su makroekonomske performanse nacionalnih privreda u pozitivnoj korelaciji sa njihovim globalnim indeksom konkurentnosti, koja se dokazuje na primeru Srbije, Hrvatske, Slovenije i Slovačke. Druga hipoteza je da su loše makroekonomske performanse privrede Srbije i loš rang prema Globalnom indeksu konkurentnosti, rezultat sistemskih ograničenja u privredi Srbije. Analiza u radu ukazuje da su sistemska ograničenja, kao što su koncept tranzicije (privatizacije) i njegova realizacija, koncept makroekonomske stabilizacije, koncept institucionalnih reformi i koncept restrukturiranja privrede, glavni uzročnici nekonkurentnosti privrede Srbije.
Vladimir Mićić
U poslednjoj deceniji 20. veka, koncept klasterizacije je postao centralna ideja konkurentnosti i ekonomskog razvoja nacionalnih ekonomija. Klasteri su sistem medusobno povezanih firmi i institucija koje su, uzete kao celina, vece nego što bi bio zbir delova. Oni imaju važnu ulogu u podsticanju konkurentnosti, odnosno, imaju znacajne posledice po preduzeca, kompanije, univerzitete, vlade i druge institucije u okviru jedne ekonomije. Kvalitativna ocena je da pravih formi klastera u privredi Srbije nema. Formiranje i razvoja industrijskih klastera trebalo bi što pre prihvatiti i podstaci, posebno u srpskoj industriji, pošto su potrebe za njima nedvosmisleno jasne. Njima bi se mogla unaprediti konkurentnost industrije na domacoj i medunarodnoj sceni putem rasta produktivnosti, inovativnosti i osnivanja novih preduzeca, što bi se u krajnjem odrazilo na ostvarenje bitnih ciljeva, poput rast proizvodnje, izvoza i zaposlenosti.
Petar Veselinović
Opšta ocena reformskog procesa u Srbiji, u periodu od 2001. do 2007. godine, sadržana je u činjenici, da su se ekonomske reforme dinamičnije odvijale od političkih, pravnih i institucionalnih reformi. Privredu Srbije, u proteklih sedam godina tranzicije, karakterisala je relativna makroekonomska stabilnost, koja je praćena niskim nivoom investicione aktivnosti, bržim rastom uvoza od izvoza, uz visok spoljnotrgovinski deficit i visoku stopu nezaposlenosti. Sada je, više nego ikada, potrebna potpuna implementacija razvojne strategije koja bi obezbedila prelaz privrede Srbije u višu razvojnu fazu, u kojoj se konkurentnost i razvoj zasnivaju na znanju, novim tehnologijama, efikasnoj upotrebi ljudskih i materijalnih resursa, većem povezivanju sa međunarodnim okruženjem i efikasnom funkcionisanju tržišne ekonomije.