Milan Čupić
U savremenoj finansijskoj teoriji se pojmom rezidualni dobitak oznacava grupa merila, shvacenih kao razlika izmedu prinosa na uloženi kapital i troška tog kapitala. Cilj ovog rada je da se analiziraju osobenosti nekoliko varijanti rezidualnog dobitka i razmotri njihov znacaj za ostvarenje cilja maksimiziranja vrednosti za akcionare. Predmet analize su ekonomski dobitak (EP), ekonomska dodata vrednost (EVA), dodata vrednost za akcionare (SVA) i dodata novcana vrednost (CVA).
Dejana Zlatanović
Metodologija Soft Sistema (MSS), kao odgovarajuci sistemski pristup istraživanju savremenih upravljackih problema, utemeljena je na akcionom istraživanju kao ciklusu ucenja. Primena MSS-a u strukturiranju upravljackih problemskih situacija omogucava sprovodenje sistemski poželjnih i kulturalno izvodivih promena kojima se unapreduje problemska situacija koja je predmet istraživanja. U radu ce biti razmatrana kljucna teorijsko-metodološka odredenja MSS-a i identifikovani njeni dometi i ogranicenja u procesu strukturiranja upravljackih problemskih situacija. Rec je o soft, tj. interpretativnom sistemskom prilazu menadžmentu u kome su relevantna dva kljucna pitanja: šta treba istražiti da bi se otkrila podrucja mogucih unapredenja i kako promene treba implementirati da bi se obezbedilo željeno poboljšanje situacije?
Jelena Kočović i Marija Jovovic
Uspešno obavljanje transakcija sa kratkorocnim hartijama od vrednosti zahteva poznavanje relacija izmedu kljucnih determinantni tih transakcija od strane njihovih ucesnika. U radu se analiziraju finansijsko-matematicke osnove utvrdivanja cena i prinosa instrumenata tržišta novca. Cilj rada je da pruži metodološku podršku rešavanju prakticnih problema u domenu kratkorocnih finansijskih transakcija. Uvažavajuci razlicitosti izmedu diskontnih i kamatonosnih hartija od vrednosti, detaljnije se analiziraju njihove karakteristike i konkretni postupci relevantnih obracuna. Teorijska razmatranja u radu potkrepljena su odgovarajucim prakticnim primerima, baziranim na realnim podacima.
Vladimir Mićić
U poslednjoj deceniji 20. veka, koncept klasterizacije je postao centralna ideja konkurentnosti i ekonomskog razvoja nacionalnih ekonomija. Klasteri su sistem medusobno povezanih firmi i institucija koje su, uzete kao celina, vece nego što bi bio zbir delova. Oni imaju važnu ulogu u podsticanju konkurentnosti, odnosno, imaju znacajne posledice po preduzeca, kompanije, univerzitete, vlade i druge institucije u okviru jedne ekonomije. Kvalitativna ocena je da pravih formi klastera u privredi Srbije nema. Formiranje i razvoja industrijskih klastera trebalo bi što pre prihvatiti i podstaci, posebno u srpskoj industriji, pošto su potrebe za njima nedvosmisleno jasne. Njima bi se mogla unaprediti konkurentnost industrije na domacoj i medunarodnoj sceni putem rasta produktivnosti, inovativnosti i osnivanja novih preduzeca, što bi se u krajnjem odrazilo na ostvarenje bitnih ciljeva, poput rast proizvodnje, izvoza i zaposlenosti.
Ljiljana Maksimović i Milan Kostic
Rad analizira teoriju i modele cenovne konkurencije na oligopolskom tržištu. Ciljevi rada su: da se mikroekonomska teorija cenovne konkurencije u oligopolu poveže sa stvarnim dešavanjima u realnom privrednom ambijentu; i da se sagleda znacaj alternativnih poslovnih strategija koje preporucuje mikroekonomska teorija ponašanja preduzeca. Rad potvrduje hipotezu da su modeli oligopola, i pored znacajnih uopštavanja i nerealnosti odredenih pretpostavki, korisni kao pristup u razvijanju realnih poslovnih strategija.
Vladimir Mihajlović
U ovom radu se razmatra IS-MP-IA model kao usavršen verzija standardnog IS-LM-AS modela i njegova primena u savremenoj makroekonomskoj analizi. Pri tome, u evaluaciji modela narocito se imaju u vidu zahtevi koje mora d ispoštuje sa aspekta konsenzusa koji se poslednjih godina javlja u makroekonomskoj teoriji, poznatog kao nova neoklasicna sinteza. Ovi zahtevi se odnose na ukljcivanje u model takvih elemenata kao što su ocekivanja ekonomskih subjekata, monopolisticka konkurencija i režim monetarne politike koji se zasniva na ciljnoj inflaciji. U radu je obuhvacena komparativna analiza ova dva modela, kao i analiza uticaja šokova tražnje i ponude u IS-MP-IA modelu, sa ciljem da se da odgovor na pitanje da li je ovaj model konzistentan sa najsavremenijim shvatanjima funkcionisanja privrede.
Gordana Marjanović
Pojava globalne ekonomske krize izazvala je promenu pristupa u vodenju ekonomske politike u vecini privreda. Ta promena znaci odustajanje od slobodnog tržišta i sve vecu intervenciju države u privredi. Istovremeno, ta promena je izazvala raspravu o validnosti dominirajuce makroekonomske teorije i njene mogucnosti da postojecim teorijskim stavovima objasni uzroke nastanka i puteve izlaska iz krize. Rasprava još uvek nije završena u okviru neoklasicnog i kejnzijanskog pravca koji paralelno egzistiraju više decenija u makroekonomskim teorijama. U ovom clanku se daje pregled teorija koje su imale razlicit pristup krizama i ciklicnim fluktuacijama ekonomske aktivnosti, ali i nekih novih shvatanja koja su sve prisutnija u okviru savremene ekonomske teorije.
Milan Milanovic i Ana Milanovic
In applied linguistics the ability of being intentionally vague has been recognized as a crucial component of communicative competence. Vagueness can be achieved through hedging, a technique widely used in a wide variety of disciplinary discourses including the economic discourse. The objective of this work is to analyse articles on the World Economic Crisis published on the Internet and determine whether the authors writing about the crisis use hedging. When writing about issues which may lead to controversial reactions, writers tend to be cautious, softening their own claims when they feel uncertain of the facts they present.
Pero Petrovic
Ovaj istraživacki rad predstavlja pokušaj da se objasni znacaj ljudskog kapitala kao bitnog koncepta u ekonomiji rada i teoriji privrednog rasta. Karakteristike ljudskog kapitala su znacajne u poredenju sa onima tzv. „ovend“ kapitala, dok aspekti tržišnog ponašanja pojedinaca, domacinstava i firmi u sticanju proizvodnih sposobnosti su diskutabilni. Proces dobijanja produktivnih veština ima sve karakteristike investicija, ukljucujuci probleme finansiranja, merenje ulaza i izlaza, kao i racionalnog izbora izmedu dostupnih mogucnosti. Uloga ljudskog kapitala u ekonomskom razvoju se objašnjava i kao uticaj jednokratnog korišcenja ljudskog kapitala, izmedu ostalog, na medunarodnu trgovinu i kretanje brojnih proizvodnih faktora.
Mirjana Knežević
Donošenjem niza zakonskih tekstova, u Srbiji su stvoreni povoljni uslovi za saradnju sa drugim zemljama i istaknut je interes za privrednu razmenu i ulaganje stranog kapitala. Koncesije kao poseban oblik stranog ulaganja imaju veliki znacaj za razvoj Srbije i predstavljaju vid pribavljanja investicionih sredstava kako iz domacih privatnih, tako i iz stranih izvora. Zakon o koncesijama u Republici Srbiji, omogucio je ucešce inostranih koncesionara na aukcijama cime su stvorene pretpostavke za priliv inostranog privatnog kapitala u delatnosti koje mogu biti predmet koncesije. Za Srbiju je korisno da privuce strane investicije putem koncesija, ali na nacin koji obezbeduje zaštitu interesa domace privrede i zaštitu nacionalnog rudnog bogatstva i neobnovljivih resursa od eksploatacije. Koncesije, kao modalitet angažovanja privatnog sektora u izgradnji i održavanju saobracajne infrastrukture, ali i drugih tipova infrastrukture (vodovod, telekomunikacije, železnica), oslobadaju budžetska sredstva i omogucavaju im upotrebu u druge svrhe. Pozitivni efekti koncesija su priliv kapitala, razvoj odredenih privrednih grana, zapošljavanje radnika i transfer novih tehnologija. Domaca zakonska regulativa uspešno kreira pogodnu investicionu klimu za strana ulaganja, u njenom pravnom delu. Medutim, ona mora biti nadogradena odgovarajucim zakonskim i drugim pratecim pravilima o javno-privatnom partnerstvu, koja u ovom momentu ne postoje, da bi se u punoj meri aktivirao i ovaj model finansiranja i stavio u funkciju privlacenja stranih ulaganja.